(+382 202) 19905

Održana Panel diskusija „Živi lokalno, uči globalno“

Održana Panel diskusija „Živi lokalno, uči globalno“
SAOPŠTENJE ZA MEDIJE

  • „Živi lokalno, uči globalno“ – panel diskusija u organizaciji Hipotekarne banke i počasnog konzulata Crne Gore u Milanu
  • Verona: „Sposobnosti, karakterne osobinei emocionalne predispozicije jednako su važni kao i znanje“
  • Pejanović Đurišić ponosna na konkurentnost naših studenata na svjetskom tržištu

Hipotekarna banka, u saradnji sa Počasnim konzulatom Crne Gore u Milanu, danas je u hotelu 'Hilton' organizovala edukativnu panel diskusiju „Živi lokalno, uči globalno“.

U panel diskusiji učestvovatli su rektor Univerziteta Bokoni iz Milana prof. Gianmario Verona i prof. dr Milica Pejanović Đurišić, redovni profesor na Univerzitetu Crne Gore. Panel diskusiju je moderirao Radoje Cerović, psiholog i poslovni konsultant.

Ovaj skup je otvorio izvršni direktor Hipotekarne banke Esad Zaimović, a prisutnim učesnicima, među koji su bili studenti i postdiplomci crnogorskih univerziteta, bivši studenti Bokonija iz Crne Gore i regiona, profesori crnogorskih univerziteta, predsjednici i direktori brojnih institucija i kompanija iz Crne Gore, u uvodnoj riječi obratila se Dolly Predović, počasna konzulica Crne Gore u Milanu i nekadašnja profesorica Korporativnih finansija na Bokoni Univerzitetu, koja se u svojoj akademskoj karijeri posebno posvećivala internacionaliziciji obrazovanja. Ona je naglasila da „učvršćivanje mostova saradnje i graditi društvo znanja je najljepša misija počasne konzulice Crne Gore u Milanu“.

''Današnje tržište se mijenja zahvaljući mladim ljudima koji koriste mogućnosti internacionalnog sticanja i primjene znanja. To je značajno, kako za te mlade ljude, tako i za ukupan razvoj društva i zato smatramo vrijednim što smo, zajedno s Hipotekarnom bankom, organizovali ovaj panel“, rekla je Predović.

Ona je kazala da se ideja za ovim projektom javila kao posljedica internacionalizacije u visokom obrazovanju, koju karakteriše snažna mobilnost studenata. „Vještine koje studenti stiču putovanjima, poslodavci žele da imaju. Univerziteti moraju da stvaraju globalno zapošljive studente- kazala je Predović stavljajući akcenat na ,,internacionalizaciju kod kuće“, smatrajući da studenti mogu steći vještine kod kuće istovjetne onima koje stiču studenti koji idu na razmjene i putuju.“

Rektor Univerziteta Bokoni, prof. Đanmario Verona, između ostalog, govorio je o nečemu što u klasičnom, užem smislu nije znanje.

„Radi se o sposobnostima, karakternim osobinama, emocionalnim predispozicijama. Komunikacija, sposobnost timskog rada, upornost, istrajnost su jednako važni kao i znanje“, naglasio je Verona.

Nakon toga, rektor Bokonija je prisutnima skrenuo pažnju na značaj sposobnosti interpretacije podataka:
„Zbog značaja te oblasti, Bokoni je u zvaničnom kurikulumu uveo učenje programskih jezika koji služe za upravljanje velikim količinama podataka (tzv. Big data).
Onoliko koliko je engleski jezik nekad bio preduslov internacionacizacije znanja, a danas se podrazumijeva, toliko programski jezici, kao što je npr. Python, otvaraju vrata mnogih budućih profesija.“
Verona je, takođe, insistirao na činjenici da je jedan od najvažnijih kvaliteta njegovog univerziteta u ogromnoj količini praktičnog rada i iskustva koje se stiče tokom studija, zahvaljujući bliskoj saradnji koje Bokoni ima s privrednim subjektima iz Italije i EU.

Prof. Milica Pejanović Đurišić, u svom izlaganju, naglasila je da je u prirodi oblasti kojom se ona bavi da su globalnog tipa i znanje iz te oblasti cirkuliše na slobodan način.

„Ta oblast je u startu imala sebi za cilj da omogući komunikaciju svima, na svakom mjestu i na puno načina. Danas, kada je to realnost, postavlja pitanje što je sljedeče. Danas, kada informacione tehnologije predstavljaju sveprisutni alat i na neki se način prepliću sa svim oblastima, budućnost informatike je u budućnosti razvoja svih tih oblasti ponaosob, tj. ukupnom naučnom i tehnološkom razvoju i napretku“ rekla je Pejanović Đurišić.

Ona, osim činjenice da je ponosna na konkuretnost naših studenata na svjetskom tržištu, posebno ističe da postoje studenti i profesionalci koji se vraćaju iz inostranstva doneseći znanje s prestižnih akademskih i poslovnih ambijenata u želji da ga primijene u Crnoj Gori.

„Stalni zadatak nas u Crnoj Gori mora biti da stvaramo najbolje uslove kako bi se i studenti i profesori vraćali u Crnu Goru, ne samo zbog ljubavi prema njoj nego i zbog konkurentnih uslova za rad, istraživanje i napredovanje, istakla je Pejanović Đurišić.

Na panelu i koktelu koji je organizovan nakon njegovog završetka se razgovaralo i o mogućnostima saradnje među studentima i univerzitetima na globalnom nivou, ključnoj ulozi obrazovanja za prosperitetnu budućnost, mogućnostima koje univerziteti nude u sticanju znanja i vještina neophodnih za uspjeh, o tome kako steći internacionalno iskustvo, sposobnostima procjene uticaja globalnih fenomena na profesionalni i lični život kao neophodnim atributima svršenih diplomaca u savremenom društvu. Zaključeno je i da univerziteti i lokalna zajednica mogu da urade mnogo unutar svog geografskog okruženja, na razvoju interkulturalnog učenja i svijesti o globalnim uticajima.










Facebook
Kako da nas pronađete
Pronađite filijalu ili bankomat